SERBISCHE ORTHODOXE KIRCHE
KIRCHENGEMEINDE FRANKFURT
Sondershausenstr. 51; 60326 Frankfurt
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА - ХРАМ ВАСКРСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ФРАНКФУРТУ
DIE HOCHZEIT / СВЕТА ТАЈНА БРАКА
1.
Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2.
И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4.
Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се.
5.
Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу.
6.
Не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
7.
Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
8.
Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо.
9.
А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
10.
Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
11.
Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
12.
А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.
Заказивање венчања
Венчање можете заказати у канцеларији цркве, на Галусу или на телефон храма Васкрсења Господњег у Франкфурту: 069 367 006 66, или позвати негог од свештеника на мобилни телефон.
Молимо Вас да венчање не заказујете путем мејлова (електронске поште).
Венчања се не обављају током поста, о чему се, такође, можете информисати код надлежних пароха наше цркве, уз податке о томе шта Вам је за свечани чин венчања потребно.
Vorbereitung zur Trauung
Alle Fragen rund um das Thema Hochzeit. Vorbereitung zur Trauung,
Besprechung mit Brautpaare , Auswahl des Termins. Bitte planen Sie keine Hochzeit per E-Mail. Rufen Sie bei uns in Büro an: 069 367 006 66.
Sommerzeit, Hochzeitszeit! In den Sommermonaten werden mehr Ehen geschlossen als zu den anderen Jahreszeiten. Das Sakrament der Ehe wird in der Orthodoxen Kirche nicht an jedem Tag gespendet.
Über das Sakrament der Eheschließung
Im Christentum wird die Familie “kleine Kirche” genannt. Die Beziehungen in der Familie zwischen allen ihren Mitgliedern sollten nicht nur auf das Alltagsleben ausgerichtet sein. Die Familie ist ein christliches Geheimnis, und nicht umsonst steht das Sakrament der Ehe an ihrem Beginn; sie hat durch die sakramentale Gnade Bestand und schöpft aus ihr Kraft. Eine echt christliche Familie hilft jedem Mitglied, ein vorbildliches Glied der Kirche zu sein, und stört dabei nicht. Das wichtigste Fundament der christlichen Familie sind natürlich die Liebe und der orthodoxe Glaube, die Mann und Frau zu Verbündeten im Geist machen, ihre Taten und Gedanken beflügeln, sie zu einem gemeinsamen Ziel führen und mit der Zeit nicht altern wie die körperliche Anziehungskraft. “Wunderbar ist das Joch zweier gläubiger Menschen “, schrieb der bekannte christliche Schriftsteller Tertullian, “die ein und dieselbe Hoffnung haben, die nach ein und denselben Regeln leben, die dem einen Herrn dienen. Sie beten gemeinsam, sie fasten gemeinsam, sie lehren und ermahnen einander. Sie sind gemeinsam in der Kirche, gemeinsam beim Abendmahl des Herrn (d. h. der Liturgie), gemeinsam in Trauer und Verfolgung, in der Buße und Freude. Sie sind Christus gefällig, und Er schickt ihnen Seinen Frieden. Und wo zwei in Seinem Namen sind, ist kein Platz für das Böse." Und selbstverständlich ist eine echt christliche Ehe nicht anstößig oder abzulehnen. Der Apostel Paulus mahnt, falschen Lehrern keinen Glauben zu schenken, die in der Endzeit die Ehe verbieten wollen.
Im ersten Buch der Bibel wird beschrieben, wie Gott aus Erde den ersten Menschen, Adam, erschaffen hat und wie Er ihm eine Helferin schuf "die ihm gegenüber sei", später wird sie Eva genannt, d. h. Leben. “Es ist nicht gut, dass der Mensch allein bleibt”, so lautet Gottes Wort, das uns im ersten Buch Mose überliefert wurde. “Seidf ruchtbar und vermehrt euch “, trug Gott dem ersten Ehepaar auf, von dem die gesamte Menschheit stammt. “Darum wird der Mann Vater und Mutter verlassen und sich an seine Frau binden, und die zwei werden ein Fleisch sein. Sie sind also nicht mehr zwei, sondern eins. ” So spricht der Herr. Was kann stärker sein als die Verbindung zwischen einer Mutter und ihrem Kind? Doch auch sie tritt in den Hintergrund, wenn eine Ehe geschlossen wird. Der Mensch verlässt Vater und Mutter, und es entsteht eine neue Familie. Natürlich sind die Verpflichtungen der Kinder den Eltern gegenüber nicht aufgehoben, aber der Vorrang der Verbindung zwischen Mann und Frau bleibt bestehen. Sogar Vater oder Mutter haben kein Recht, die Eheleute zu trennen oder für sie die Hauptautorität in ihren Konflikten zu sein. Die Eheleute regeln alles untereinander und mit Gott, denn ihnen allein, und niemandem sonst, ist die Gnade der Ehe gegeben, und diese sakramentale Gnade leitet und erleuchtet sie in schwierigen Phasen des Ehelebens, die keinem erspart bleiben.
Der Mann ist das Haupt der christlichen Familie. Bei der Trauung wird aus dem Apostelbrief gelesen, in dem es heißt, dass der Mann die Frau lieben muss wie sich selbst, die Frau aber ihrem Mann in Ehrfurcht begegnen, bzw wörtlich: "fürchten". Das eine kann nicht ohne das andere sein: weder die Liebe des Mannes noch die Furcht der Frau, die natürlich keine gewöhnliche Furcht (Angst) ist, denn diese existiert für jemanden, der liebt, nicht. Es ist die gleiche Furcht, wie sie der Mensch vor Gott hat, Ihn durch seine Sünden zu beleidigen. Gott liebt die Menschen, und jeder Christ sollte fürchten, diese Liebe zu verletzen, genauso sollen die Männer ihre Frauen lieben, die Frauen aber sollten fürchten, diese Liebe zu zerstören. Übrigens “weder der Mann ohne die Frau noch die Frau ohne den Mann”.
О венчању
У дан вашега ступања у Брак, Господ вам је, у апостолском чтенију на Св. Литургији, упутио реч: "Бремена један другога носите и тако испуњавајте закон Христов..." Ми смо данас стајали са упаљеним свећама, сведочећи о радости, о томе да је вашим Браком вечност ступила у време, да се Царство Божије приближило, јер је речено – Царство Божије већ је дошло, када двоје нису више двоје него – једно. Но, ипак, то јединство које саздаје Царство Божије, даје се у заметку и потребно је да се до зрелости узведе подвигом. Јер, љубав је и радост, и умиљење, и радовање узајамно, али љубав је такође и подвиг: "Бремена један другога носите и тако испуњавајте закон Христов...
На иконама рођења Пресвете Богородице често можемо видети: Јоаким и Ана стоје и нагињу се једно према другоме у загрљају. То је, можда, једна од најлепших слика људске нежности и људске љубави, која може бити тако чиста и тако дубока, бити таква сила, да се отвара свему светом, свему небесном, и може да роди оно најсветије што земља може да понесе. Цените и чувајте ту људску љубав, која вас је привела једно другоме и која вас је сјединила.
Спаситељ нам је рекао: Верујте у светлост и бићете деца светлости... Бог вас је дао, даровао вас је једно другоме. Ваш је сусрет – сусрет у Богу, ваш брак – Света Тајна, чији је Свештеносавршитељ Спаситељ Христос. И нисмо случајно, нисмо Га узалудно ми молили да буде овде, као што је био у Кани Галилејској, и Својим вас благословом сједини у јединство Брака... Верујте у светлост, у светлост коју је Господ запалио у свакоме од вас, и брините се о тој светлости, чувајте је, заштићујте од свакога помрачења. И не бојте се никакве таме, никаквог полумрака, који на земљи још увек окружује сваку светлост. Зато што светлост у тами светли, па чак и онда, када је тама није примила и није сама светлошћу постала, тама не може да је утули нити да се од ње заштити, јер је и најмања искра светлости безусловно претвара у таму просецану њеним зрацима...
Ми смо се Богу молили за то да вам пода веру – чврсту, непоколебљиву веру у Њега, али и чврсту и непоколебљиву веру једнога у друго! Верујте једно у друго! У томе је – светлост! И не бојте се ничега! Француски писац Габријел Марсел рекао је: Рећи другоме: "Ја те волим", значи рећи му: "Ти ћеш вечно живети, ти никада нећеш умрети"... Заволети и узрастати у тој љубави, подвижнички, покаткад херојски, значи утврдити вечну важност другога човека. Вама је то сада не само дато, него и задато као подвиг. Ми смо три пута опходили налоњ на коме је лежало Свето Јеванђеље, које собом представља и слово Христово и Самога Христа Спаситеља, да би у средишту вашег живота, у средишту вашег животног хода бивало то Јеванђеље, са јединственом заповешћу, коју нам је дала Пресвета Богомајка – што год вам рече, учините!
И човеково сиромаштво, човекова немоћ, човекова убогост могу се тада магновено претворити у дубинско, бездано богатство Царства Божијег, као што је обична вода за очишћење у Кани Галилејској постала добрим вином Небеснога Царства. Не бојте се да идете тим путем – уским, многозахтевним: пре нас је њима ишао Крст; Христос је цели тај пут прешао пре него што вас је позвао да идете са Њим! Он вам је утро пут, којим је Сам ходио. И више од тога: Он је Сам и Пут, и Истина, и Живот. И Његово је то обећање које вам је данас на венчању дато – да су венци славе приправљени за вас. И те венце Христос чува да вам их пода, када будете однели последњу победу верности.
Сила се Божија у немоћи показује: не иштите снагу, предајте се вољи Божијој, Његовом вођству, и сила Божија ће се у вашој немоћи показати, и ви ћете узмоћи да опитно кажете ово што је опитно огласио апостол Павле: Свет нам је могуће у Господу Исусу Христу Који нам моћ даје... Нека сила и милост и радост Божија са вама буду! ... Амин.
Митрополит Антоније Блум